RIBIZLA

Iako je kao voće ribizla u nas dosta zapostavljena, ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa a ne iziskuje neke posebne uslove nege. Od njenih sočnih bobica dobijaju se predivni i nadasve zdravi sokovi, džemovi i kompoti kojima ćete osvežiti izbor svoje zimnice.

Ribizla vodi poreklo iz severne Evrope i severne Azije, gde se i danas nalazi u divljem stanju kao populacija. Postoji crna (Ribes nigrum), crvena (R.Rubrum) i bela ribizla. Iako je kao voće ribizla u nas dosta zapostavljena (naročito crna zbog svog specifičnog mirisa), ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa, a ne iziskuje neke posebne uslove nege. Plodovi su sitne sočne bobice, crne, crvene ili žute boje, intenzivnog mirisa. Najzdravije su crne. Koriste se sveže ili u obliku voćnih sokova, sirupa, džema i kompota. Sok je izvor antioksidanasa. Treba koristiti sveže sezonske plodove ili sok dobijen njihovim ceđenjem. Komercijalni voćni sokovi dobijaju se iz koncentrata, tako da ne sadrže većinu lekovitih supstanci koje se nalaze u svežem plodu.

Sorte crvene i bele ribizle su samooplodne, dok se u zasadima crne ribizle preporučuje sadnja nekoliko sorti radi boljeg oprašivanja a samim tim redovnog i stabilnog prinosa.

Crvena ribizla - Ribes rubrum

Plodovi ove ribizle imaju izrazito crvenu boju, a veličina bobice kreće se od pet do sedam milimetara u prečniku. Bobice imaju kiselkasto sladak osvežavajući ukus, izuzetno su sočne i to je najlekovitiji deo biljke.

Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje pljuvačnih žlezda. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje otvara apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija.

Bela ribizla – ima žućkastobele plodove specifične arome, veoma ukusne sa manje kiseline, dok je po ostalim osobinama slična crvenoj ribizli.

Crna ribizla - Ribes nigrum

Crna ribizla ima bobice crne boje i njeni listovi sa donje strane imaju uljne žlezde. Cvetovi su joj žučkasto-zeleni, a po rubovima crveno-smeđi dok su bobice u početku takođe crvenosmeđe boje, a kada sazreju postaju crvenije i tamnije. Odlikuje se specifičnim mirisom koji plod crvene ribizle nema. Ribizle se koriste za jelo u svežem stanju a naročito za proizvodnju sokova, marmelade i džemova koji su odličnog ukusa. U svetu, sve je popularnija u voćnom jogurtu.

Crna ribizla pripada grupi žbunova, sa prosečnom visinom biljke oko 1m. Plodovi su ovalnog oblika, tamno plave boje, raspoređeni u rastresitom grozdu sa 7 -11 krupnih bobica. Crna ribizla ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost, a naročito je bogata vitaminom C (do 200 mg%) i antocijanima. Prvi pisani dokazi o blagotvornom dejstvu ove biljke na zdravlje potiču iz 1100-e godine naše ere. Podizanje zasada ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste voćne vrste (nema naslona, mala investicija u sadni materijal po hektaru). Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vraćanje ovoj vrsti.

U vreme kada su mediji stalno u potrazi za novim senzacionalnim otkrićima koja nisu ništa drugo sem ponovnog otkrivanja davno zaboravljenih stvari, traži se i novo supervoće. A izgleda da će crna ribizla biti sledeće supervoće, Naučni krugovi sve više počinju da potvrđuju njenu blagotvornost. Crna ribizla je puna antocijana koji su zaslužni za njenu tamnu boju. Oni u organizmu upijaju slobodne radikale, čime se smanjuje rizik od pojave kancerogenih bolesti. Gajenje crne ribizle je jednostavno. Uzgaja se kao žbun, nisu potrebni stubovi i žica, a sazreva i bere se jednovremeno.

Razmak sadnje: 2m x 1m