ŠLJIVA - VODEĆE SORTE
Šljiva, bre, carica srpskih voćnjaka
Barem 20% stabala šljive u Srbiji moglo bi se prevesti iz konvencionalne u organsku proizvodnju, odnosno šljivu bez hemikalija ili, kako se to obično kaže "neprskanu". To bi bila osnova da se uz sertifikat akreditovane institucije najmanje 50 hiljada tona proizvoda od šljive izveze na svetsko tržište sa oznakom "Organic Plums-Fruit of Serbia".
Osnovna preventivna mera za podizanje intenzivnih zasada
je bezvirusni sadni materijal!!!
Čuvamo tradiciju i sećanja!
- U našim zavičajima naučili su nas da pravimo sušeno voće. Izaberu se najlepši plodovi, sprskim rukama, izvadi koštica, pa onda se poređaju na oveću dasku i izlože suncu. Sasušene voćke se stavljaju u drvene sanduke i čuvaju za zimu - priča gospođa Slavka.
Kad se šljive požegače zaplave na granama u selu Bijeloj i iz njihovog tela zamiriše šećerni sok, celo domaćinstvo se upošljavalo da pravi pekmez i posebne kolače od plodova ove rodotvorne voćke.
- U kazanima i oranijama mešale bi se isprskane šljive s korom. Kad se pekmez, kome se retko zbog oskudice dodavao šećer, ukuva, bake koje su nadgledale posao, ubacivale bi malo brašna. Onda se kutlačom iz kazana vadio pekmez i izlivao na kupusne liske poređane na suncu. Sunce bi osušilo pekmez i tako su nastajali kolači od šljive, koje su volela deca i koji su se vadili iz sanduka za praznične dane i u vreme zimske dokolice - priseća se Slavka.
Razmak sadnje: 5m x 3m
