Japanski simbol lepote i sklada

Japanska trešnja

Lepota cveta i drveta, uz njeno kratko trajanje, zajedno sa filosofijom budizma, inspirisalo je Japance da mnoge pesme i umetnička dela posvete trešnjinom cvetu koji je postao i nacionalni simbol Japana.

Japanska trešnja (Prunus serrulata), cvetno drvo koje nam dolazi iz Japana, Koreje i Kine. U svetu je poznata i po nazivima kao što su Azijska ili Orijentalna trešnja. U Japanu je zovu sakura.

U Japanu i Kini je drvo izuzetno cenjeno zbog obilnog cvetanja i spektakularnih formacija cvetova koje stvara u vidu cvetnih oblaka. Radi se o drvetu koje raste od 8 do 12 metara u visinu, koje je vrlo otporno i dugo traje. U samom Japanu ima preko stotinu različitih sorti i varijeteta japanske trešnje. Ima listove slične našoj domaćoj trešnji ali su listovi tamniji, smeđe-crvenkasti. Japanska trešnja se koristi samo kao ukrasno drvo, nema prehrambenu vrednost iako neki od varijeteta daju tamne plodove – trešnje.

Čitav niz festivala se organizuje širom Japana posvećenih cvetanju trešnjinog cvete koji je turistička atrakcija u "zemlji izlazećeg sunca". Postoji mnoštvo udruženja, čak i Nacionalna Meteorološka Agencija Japana u svojim vremenskim izveštajima vodi računa o početku cvetanja japanske trešnje po regionima, jer njeno cvetanje u Japanu počinje još od januara meseca na toploj Okinavi, i kako se klimatske zone menjaju tako i njeno cvetanje nastupa, i završava se u aprilu na Hokaidu. U Tokiju cveta tokom marta.

Lepota njenog cvetanja se proširila po čitavom svetu, i mnogi gradovi sveta u umerenom klimatskom pojasu su počeli da masovno sade japansku trešnju u vidu drvoreda ili usamljenog drveća po parkovima, i prave festivale u njenu čast. Najpoznatiji takav festival održava se u Vašingtonu u čast trešnjinog drveta koje je Tokio 1912. godine poklonio Vašingtonu i koje je zasađeno po parkovima. Neke od slika su upravo iz tog parka.