Voćka koja puno daje, a malo joj treba

Smokva

Smokva (Ficus carica) je poznata od davnina. Još u antičko doba koristila se za ishranu, čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine, tako da se pominje u mnogim legendama, bajkama i pesmama.

U životu svih starih naroda suptropskih krajeva, od Afganistana preko Sredozemlja do Kanarskih ostrva, sveži i suvi plod smokve bio je izvor mnogih blagodeti ljudskog življenja. Brojne su i vrlo zanimljive legende o moći i snazi nadahnutoj drvetom smokve. Kao hranljivo i lekovito voće, smokva je bila poznata čak i pre 4000 godina u Mesopotamiji. U mnogim orijentalnim zemljama smatra se simbolom plodnosti i razmnožavanja. Smokvini plodovi, sveži ili sušeni, hranljivi su i energetski vrlo vredni. Smokva obnavlja organizam nakon duže bolesti i telu pruža novi elan i snagu. Smokva sadrži važne vitamine B-grupe, vitamin C i beta-karoten. Od minerala sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i bakar. Količina magnezijuma u suvim plodovima je tri puta veća nego u svežim. Zato su suve smokve važan izvor ovog minerala neophodnog za mišiće, krvne sudove i nervne ćelije.

Osetljiva je na mraz i niske temperature. Najbolje uspeva u zavetrini, pored kuća koje se greju.

Razmak sadnje između biljaka je 2m