KRUŠKA - OTPORNE SORTE
Kod nas je sve više prisutan trend potražnje voća koje je ekološki proizvedeno i nije uopšte ili je u manjoj meri prskano. Obnavljaju se stari travnati voćnjaci i sade se stare autohtone sorte voćaka koje su otporne na bolesti i parazite. Dugoročni cilj takvog trenda jeste i očuvanje starih, autohtonih sorti. Takvo očuvanje ima značajnog uticaja i na mnoge ostale biljne i životinjske vrste, a značajno je i u ekološkom smislu zbog smanjenja zagađivanja okoline. MAVM sortiment autohtonih sorti je riznica naše bogate autohtone flore, sorti koje su prekalemljene sa stabla od stotinu i više godina, koja su današnje starice zaticale još kad su udajom dolazile u kuću mladoženje.
U Srbiji je poznato mnogo autohtonih sorata krušaka. Stare sorte kruške traže se kako za konzumaciju, tako i za spravljanje soka, rakije i sušenje. Mi umnožavamo najbolje: ječmenka, lubeničarka, jeribasma, karamanka, kiferov sejanac i takiša. Stvaramo i nove otporne sorte gde su one roditelji: selekcija RŠ 1.
Stručni tekstovi:
Razmak sadnje
Sorte kalemljene na dunji 3.8 m x 1.5 m
Sorte kalemljene na sejancu divlje kruške 4 m x 3 m
VODNJIKA
U našem kraju omiljeno piće tokom zimskih meseci je VODNJIKA! Ona je prava vitaminska ostava, njeni sastojci su potpuno prirodni , bez pesticida, bez konzervanasa. Ona je danas gotovo nepoznata u urbanim sredinama, pa ovaj recept darujemo da se setimo starih i za buduća vremena:
- 5 kg divljih jabuka (divlja jabuka NS 2/70)
- 5 kg divljih krušaka (takiša)
- 3 kg šipurka
- 5 kg mušmula
- 4 komada dunje
- 1kg suvih šljiva
- 200gr zrna kleke
- 50 litara vode
U bure koje se ostavlja samo u ovu namenu i srhu stavimo voće koje je prethodno oprano i očišćeno. Voće se zalije vodom, prekrije mrežom (plastičnom kao za kiseli kupus) kako voće ne bi isplivalo na površinu i pritisne se nečim težim . Sve se to ostavi da miruje i stoji dok ne sazri nekih 35-40 dana. Kada vodnjika sazri ona je kiselo slatkastog ukusa, "rezi" kako kažu kod nas, aromatična je, osvežavajuća i prava riznica vitamina, biljnih kiselina, bioaktivnih materija i drugih lekovitih svojstava, koji iz voća pređu u napitak.
Verujte u mudrost Starih Slovena koji su VODNJIKU nekada davno izmislili i MAVM izboru sorti za ovu namenu.
Prijatan napitak, na zdravlje!
Sačuvali smo za Vas!
Bake su plodove krušaka rezale na sitne komadiće i sušile ih na suncu na borovim daskama ili su ih nizale na konac i vešale ispod streha kuća, mječara i drvljanika. Taj svoj proizvod su nazivali "voćke".