CRNA KAJSIJA
Krupni plodovi zagasito plave boje sa sočnim crvenim mezokarpom, slatko nakiselog ukusa. Plodovi sazrevaju kasnije od obične kajsije. Cveta kasno pa je otporna na pozne prolećne mrazeve.
Možda ste na negde na pijaci zapazili plodove tamne bordo, skoro crne boje, po obliku i veličini slične ringlovima (džanarikama, vrsti okruglih malih šljiva).
Sigurno ste se zapitali o kakvom se to voću radi. To je crna kajsija (Black apricot; Prunus dasycarpa; Purple apricot, Black Velvet apricot, The 'aprium'). Kora joj je blago rošava i odaje utisak kao da po sebi ima sićušne dlačice, a unutrašnjost je intenzivne žuto-narandžasto-crvene boje. Veoma je ukusna, najviše podseća na ukus kajsije, ali ima i primesa arome šljive. To je zapravo hibrid između kajsije i šljive (2/3 kajsije prema 1/3 šljive). Koštice su joj najsličnije košticama ringlova, ili malo zaobljenijim košticama šljive.
Crna kajsija je otprilike trostruko slađa od jagode.
Još izraženiji ukus ima u kolačima i tortama.
Po nekim podacima, potiče iz Azije (odakle inače potiču kajsije – u Kini se one uzgajaju preko 4000 godina), a velikih plantaža crne kajsije ima u Kaliforniji, SAD. Kajsije su bogate vitaminom A i gvožđem, a takva hranljiva svojstva prenesena su i na hibrid kajsije i šljive. Pored toga, tu ima i mnogih vitamina iz B grupe, vitamina C, kalcijuma, fosfora i kalijuma. Ove hranljive materije su još više zastupljene u suvim kajsijama.
Među onima koji su probali crne kajsije postoje dva krajnje suprotstavljena stava: od onih koji ovo novo voće oduševljeno hvale, do skeptika koji kažu da su prirodne vrste nezamenljive i ne žele da prihvate voće koje su nazvali „frankeštajnskim“. Nasuprot ovom stavu stoji činjenica da su najukusnije sorte voća uzgojene veštački, tokom stotina i hiljada godina gajenja.
Da izuzmemo ove moralno-filozofske rasprave - možemo zaključiti da je u svakom slučaju pravo otkrovenje i zadovoljstvo pružiti svom čulu ukusa novi užitak. A u čemu se ne preteruje i još je zdravo, nema ničeg lošeg.
